Svrha demonstracija i šta možda ima smisla raditi

Demonstracije nikog nisu ostavile ravnodušnim, i ovih dana se masa ljudi pita šta treba raditi sa protestima, kako organizovati energiju koja je nastala. Odgovor nije jednostavan, vrlo je neobična situacija. U kom pravcu da se krene, deluje kao da sve odgovara Vučiću. Nije lako i nije jasno, pitao sam se i ja dosta i razmišljao, diskutovao onlajn i pratio šta ljudi razmišljaju. Ovo je moj stav koji sam formirao na osnovu prvenstveno komentara ljudi koje poznajem i nekih ličnih ideja i zapažanja. Ja ću onako, matematički.

Postavka problema:

• Cilj. Većina ljudi na protestima ima krajnji cilj da se sklone i eventualno uhapse Vučić i saradnici iz SNS
• Opozicija. Ne postoji ujedinjena opozicija i ne postoji nikakav lider kome ljudi veruju
• Mirni protesti imaju neuspešnu istoriju: šetnje zbog Savamale, aerodroma u Nišu, 1/5 miliona, predsedničkih izbora
• Nasilni protesti su zapravo mnoge ljude zaintrigirali, ali izgledaju kao zamka i manipulacija SNS-a 
• Zbog Korone nije pametno imati velika okupljanja. Svako ko želi dobro Srbiji bi kazao da ljudi sede kući

Iako deluje beznadežno, iz svega ovog je moguće izvući nešto. Smislene smernice:

• Uspešno iskustvo. Jedan od retkih protesta sa pozitivnim ishodom po demonstrante je bio protest taksista. Moguće da su imali vezu sa vlašću, ali možda treba iskoristiti nešto iz metoda njihovih protesta. Drugo uspešno iskustvo su studenti i doktorat Siniše Malog.
• Fokusirati na 1-2 realna zahteva. Ne može se ići sa mnogo zahteva, oni se razvodnje brzo. Niko ne pamti 20 tačaka nekog programa. Treba držati pažnju i izabrati nešto što će moći da se desi.
• Smanjena politizacija protesta. Nažalost preveliki zalogaj trenutno je da se smeni Vučić i SNS odmah. Voleo bih, ali ne postoji alternativna politička opcija, a oni drže policiju i tužilaštvo, i ukoliko opozicija nije u stanju da utiče na institucije da ''rade svoj posao'', teško je da se smene direktni saradnici SNS-a. Kada bi Đilas i Šolak to mogli da obezbede, dilema oko protesta uopšte ne bi postojala.

Predlog rešenja:

Zahtev neka bude smena kompletnog kriznog štaba, od Nestorovića do Kona, svi da se sklone. Oni su direktno odgovorni za ovo što se dešava. Lagali su ljude o nedostatku opreme, lagali o brojevima, puštali utakmice, sarađivali i ćutali zbog izbora, zavili mnoge gradove u crno. Neka se sklone svi stručnjaci, bonus bi bio da Ana Brnabić ne bude šefica i Lončar da ostavku, mada sam svestan da ne može sve odjednom. Možda će SNS dovesti neke nove poslušnike, ali ako bi se smena desila, bila bi izuzetno pozitivan znak, ohrabrenje, i upozorenje za svakog u budućnosti koji bi pravio gluposti. Ovom zahtevu ne bi moglo da se zameri zbog bilo kog političara ni stranke. Svi ovo mogu da prihvate, bez obzira šta misle o opoziciji, i mogli bi da se ujedine.
EDIT: korigovao bih da smena Brnabićke kao šefice KŠ i ostavka Lončara budu deo obaveznog zahteva, jer postoji rizik da se u suprotnom masa ljudi ne bi održala oko zahteva koji nije dovoljno snažan, ali bih lično bio zadovoljan i samom smenom celog KŠ, jer bi to bilo više nego što su bilo koji protesti u poslednjih 20 g. postigli.

Moraju otići

Način. Na osnovu pozitivnih iskustava, treba napraviti smislene smetnje funkcionisanju ili normalnog života ili nekog državnog aparata. Studenti su upali u rektorat, taksisti su blokirali ulice. S obzirom da ima mnogo ljudi, meni bi najlogičnije bilo da se svaki dan po sat vremena blokiraju glavne raskrsnice u svim gradovima. Bitno je da smeta, da bude tokom dana. Ljudi mogu stajati na raskrsnicama, samo da drže distancu i svi nose maske, i da tako pokažu kredibilitet da mogu da imaju zahteve o kriznom štabu. Još bolje ako bi veći broj došao kolima, onda bi protest bio apsolutno epidemiološki prihvatljiv. Ako se dovoljno ljudi pojavi, a deluje da ih ima dovoljno zainteresovanih, onda se smanjuje rizik da bilo ko ima problema. Usput bi bile korisne kreativne akcije poput bilborda, grafita, nalepnica, letaka.

Dakle, ovo bi bio jedan nenasilan protest, bez povećanog rizika od Korone, sa razumnim ciljem koji ima solidne šanse da bude uspešan. Ne dovodi do krajnjeg cilja jer ne postoji čarobni štapić, ali mi deluje da izvlači maksimum iz trenutne neugodne situacije.

Zašto (još) ne damo da konfiskuju aerodrom?

Videh akciju koju su postavili pojedine Nišlije i skroz podržavam. Dodao bih još par argumenata koje mislim da je bitno istaći.

Nećemo da damo za dž. Nek' su dali kakvu ponudu, pa da razmislimo da l' je dobra. Pa valjda vredi nešto ta zgradica koja stoji tamo. Valjda vredi taj asfalt na pisti, valjda vredi i onaj traktor što razvozi kofere. Makar to materijalno da se izlista, da ljudi čisto shvate da je to neka svojina. A da ne pričamo o kompletnoj ekonomskoj vrednosti, kao jedne profitabilne kompanije sa potencijalnom rasta. To, ljudi, vredi mnogo više od 0, i eksperte treba pitati za razumnu cenu i dati realnu ponudu. Pa da razmislimo, i da vidimo možda bismo i hteli da iskoristimo taj novac za nešto pametno, ako ništa da zakrpimo neke rupe na putevima, obeležimo parking mesta, itd.

Drugo, ta je naredba stigla u tako sumnjivom trenutku tajne koncesije beogradskog aerodroma, da smrdi na pokvarene planove koji nisu u interesu građana. Za svako javno dobro treba javni ugovor i jedna javna rasprava, tajnovitost je za privatnu svoijnu. Svaki tajni dogovor i svaki nelogičan potez podrivaju sumnju da se nešto radi protiv interesa građana.



Onomad je premijer/presednik na RTS pričao kako mi u Nišu ne razumemo da su oni nas pustili  i da se niški aerodrom razvijao zadnjih par godina na račun beogradskog. Treba predsedniku kad dođe u Niš lepo objasniti pošto on ne razume, da se zapravo bg aerodrom svih prethodnih godina razvijao na račun niškog koji je bio poluzatvoren. I ne samo to, već na štetu cele južne i dobrog dela centralne Srbije: dakle ljudi iz Niša, Pirota, Vranja, Leskovca, Kruševca, Paraćina, itd. Svi smo mi preko svoje grbače iznosili rast bg aerodroma. Umesto manje od 1h vožnje do niškog aerodroma putovali 2, 3, 4 i više sati da bi stigli u Bg, pa traži jeftiniji dugotrajni parking, secaj kofere po autobusima i gradskom prevozu, ili plaćaj taksi. Beogradski aerodrom je fenomenalan, ali nemojte govoriti kao da on ima sva prava na sve putnike po Srbiji. Postoji interes očigledni i mnogi putnici prirodno gravitiraju Nišu.

Još da dodam o lažnim argumentima, poput ''ako ne preuzmemo aerodrom, neće država dati para za razvoj''. Državi je u interesu da olakšava život svim svojim građanima, i ako to podrazumeva ulaganje u aerodrom, onda bi država trebalo da ulaže, jer k'o što rekoh to nije interes samo građana Niša već čitave regije. A drugi ''pa to je isto - iz državnog vlasništva u državno vlasništvo''. Pa što toliko insistiraju kad je isto? Kad je isto, onda neka lepo odustanu. Nemaju ni jedan normalan argument pa samo manipulišu i pričaju besmislice.

I na kraju, k'o što neko reče, ne damo ga baš zatò. Iz inata, zato što je zahtev da se areodrom konfiskuje iznet na tako bezobrazan način. Neka pitaju lepo, daju ponudu, nek' pitaju građane na referendumu, pa da vidimo - 90% bi sigurno bilo protiv, čak i pored ove prakse kupovine glasova.

Potrebna je odgovornost

Koja je razlika između

• Aleksandar Vučić: ''To je najgluplja stvar koju sam ikad čuo!'' - za optužbe da je doktorat Neše Sline plagijat.
• Saša Radulović: ''To je blato.'' - za optužbe da nije platio milion $ poreza Americi.

Foto Goran Srdanov - RAS Srbija

Nažalost, suštinske razlike nema, i to je zabrinjavajuće. 

1. Obe optužbe su dokumentovane konkretnim dokazima protiv kojih se možeš boriti argumentima.
2. Obojica generičkim odgovorima pokušavaju da diskredituju kritičare ignorišući argumentaciju.

Dosta je bilo bi trebalo da shvati da ovih ''milion dolara'' nije isto kao paušalna priča ''Radulović se kocka''. Ovde su neki (doduše antipatični i nevaspitani) likovi sa Fejzbuka ipak naveli niz informacija na osnovu kojih su izneli taj zaključak. Laik kao ja se nažalost ne razume u američku poresku dokumentaciju, pa je stoga potreban stručnjak da sa sigurnošću rastumači šta je prava istina. Zato Saša ima šansu da objasni.

Ovo nije samo Sašina, već odgovornost celog pokreta, koji je obećao da će uvesti novu političku kulturu. Ako čovek nije čist, morate se ograditi od toga i zahvaliti na svemu što je učinio do sada, ali neko drugi mora biti predsednik. Ako je čist, dužni ste da ga isforsirate da to obrazloži najpre vama a onda i javnosti. Ne treba nam još jedan kome verujemo na reč i koga sledimo, već neko odgovoran i legitiman. Saša ne može biti iznad pokreta; a ako pokret ispravno postupi u ovom problemu, može izaći još jači.

Još jedan glupi primer: Siniša Mali je plagirao ''falsifikat'' foru za 24 stana koju je patentirao Vučić za firmu svog brata. Jes' da zvuči jadno, al' je čak i to bolje, jer eto neki odgovor, neka trula mogućnost da možda nije ukaljan ako je stvarno kobajagi falsifikat.

Saša Radulović je vođa najperspektivnijeg političkog pokreta u Srbiji; žalosno je što stil njegovih odgovora mogu da poredim sa odgovorima Malog, Vučića, ili Bajatovića. Ja nemam pojma šta je prava istina, ali samo tražim odgovoronost. 200 hiljada i kusur ljudi zaslužuju to. Ako nije odgovoran u opoziciji, kakav će biti na vlasti?

Izbori 2016 - šta činiti

Ranije sam se satiričnim pokušajima izražavao o politici, npr. u pojedinim blogovima iz 2011 i 2008. Poslednjih par godina sam međutim malo više pratio politiku. Zaključivši da je vrag odneo šalu, reših da nešto ozbiljnije napišem.

1. Treba izaći i glasati, kao i ohrabrivati druge da glasaju. To je prost način da se iznese stav i utiče na kvalitet vlasti. Mnogi kažu da je svejedno ko te jaše, ali trenutna vlast pokazuje da uopšte nije tako.

2. Za koga onda glasati? To je malo teže pitanje. Moje glavno pravilo kojim se rukovodim: gotovo svi pređašnji učesnici u vlasti su izgubili kredibilitet i treba ih surovo kažnjavati. Pogledajte sledeći grafik (izvor):


To je količnik javnog duga i društvenog proizvoda. Treba generalno biti što manji, jer to pokazuje da država proizvodi dosta sa malim zaduženjem. Graf nam govori da su SPS+SRS 2000-te ostavili katastrofalno stanje gde je dug bio 170% vrednosti koja se proizvede u Srbiji za godinu dana, da su zatim Đinđićeva, Živkovićeva, i na kraju Koštuničina vlada to smanjivale, sve dok nisu došli Cvetkovićeva, Dačićeva i konačno Vučićeva vlast i enormno zadužile Srbiju. Ti dugovi će se tek plaćati u budućnosti. Pa vi i dalje verujte.

Ovaj grafik automatski zbog lošeg rada diskredituje SNS, SPS, SRS, Tadićeve, i deo sadašnjeg DS-a. Ima i mnogo drugih načina da se diskreditujete, npr. cenzurišete medije, kometarišete suđenja, najavljujete hapšenja, itd. Sve to radi današnja vlast, i njih treba posebno kazniti. Čeda se sam diskredituje neobičnim bogaćenjem i vlasništvom Fidelinke, a u poslednje vreme i hvaljenjem današnje vlasti.  Sve prethodne vlasti su ignorisale transparentnost svojim tajnim ugovorima, diskrecionim subvencijama, itd.

Ko onda ostaje? Cenzus koalicije DSS-Dveri, možda ovaj novi oslabljeni DS i drugari, DJB Saše Radulovića, manjinske stranke, i male, uglavnom neozbiljne stranke koje ne prelaze cenzus. Ni jedna opcija nije idealna, ali neke su bolje od drugih. Mišljenja sam da treba dati šansu novim ljudima.

Novi DSS + Dveri se zalažu za porodične vrednosti, prava žena. Iako će biti jasna opozicija, meni ipak nisu dobar izbor, jer su homofobni, zadrto se drže isključivo Rusije, i ne vidim sekularnu državu sa njima. Nisu moja ''šolja čaja''.

DS i drugari imaju neke kvalitetne ljude, ali i neke kompromitovane od kojih ne mogu da pobegnu, poput Šutanovca ili Živkovića. Iako su zaslužili da se nađu ovako nisko, na ivici cenzusa, bilo bi korisno imati ih u skupštini, jer verujem da i oni jesu iskrena opozicija SNS-u.

Dosta je bilo ima odličan program, ideju sa smanjenim porezom na rad, uvođenjem reda koji su i sami započeli u minstarstvu privrede sa ličnim kartama. Bazirali su rad na transparentnosti, objavljivali svakog meseca troškove. Jako bih voleo da u dogledno vreme DJB budu deo vlasti i da pokažu da li zaista imaju kapaciteta da preokrenu stvari. Nedostatak - nisu sjajno organizovani, što se vidi sa predajom izbornih lista u poslednji minut, te određenim nedostacima. Međutim, mlad su pokret, i mnoge poteškoće su rešavali u hodu.

Informišite se, razmislite i donesite svoju odluku. Važno je kažnjavati lošu vlast, jer samo tako se možemo nadati boljoj vlasti u budućnosti.

Da li Srbiji ima spasa? Zašto i kako?

Spas, od čega to?

Tražim spas od teških društvenih bolesti. To su u osnovi netolerancija, vlastoljublje, slavoljublje, koristoljublje, korupcija, bahatost, itd. One se potom prožimaju kroz šire sfere bivstvovanja, poput ekonomije, obrazovanja i zdravstva, i tako nastaju siromašni i nedovoljno obrazovani ljudi sa lošom zdravstvenom zaštitom. Ne može se posle ni očekivati da ugroženi čovek bude tolerantan i nesebičan. Sve se nalazi u začaranom krugu koji nije lako razbiti.

A da razbijemo krug, imamo 2 moguće karike. Jedna je politička, tamo gde se donose važne odluke, koja objektivno može da promeni sistem zdravstva, obrazovanja, i sl. To bi bilo idealno promeniti, ali mislim da je tu kariku teže ispraviti. Ta karika je već jednom rušena 5-tog oktobra 2000-te i nije se mnogo odmaklo nakon toga.

Druga karika je ljudska, kroz narod koji bi mogao da prevaziđe ove društvene bolesti. Na posletku, vlast je ogledalo naroda i pametan narod će birati pametnu vlast koja donosi kvalitetne odluke i postavlja ispravne sisteme. Dokaz da se ta karika može razbiti je dijaspora. Srbi normalno žive u društvima gde je sve to marginalizovano. Dakle, ljudi su prilagodljivi u dobrom okruženju, i ništa u genetici nas ne sprečava da budemo takvi. :)

Šta promeniti kod sebe?

Narod se treba preokrenuti kao jedna velika grupa. A to se radi kroz pojedince. Zavirimo u sebe kako kaže pesma ''Man in the mirror'', Majkla Džeksona:

Ako želiš poboljšati ovaj Svet, 
Zaviri u sebe i odatle kreni.

Navešću proste primere, lako ih je proširiti kroz sve oblasti:
1. Javljajte se ljudima jasno i glasno i obavezno im se nasmejte. Pozdrav je moćna stvar.
2. Propuštajte uvek pešake na prelazu, pa čak i kad su nasred ulice van prelaza ničim izazvani :) Dajte znak rukom uz prateći blagi osmeh.
3. Zahvalite se vozačima koji staju na pešačkom, bez obzira što im je to dužnost. Pokažite osmehom ili gestom ruke da cenite to što poštuju pravila i Vas kao pešake.
4. Budite ljubazni uvek za korak više od onog što je moranje. Izvinite se čoveku koji Vas u prolazu zakači ramenom (jer hej, i Vi ste onda zakačili njega). Uvek je bolje obostrano izvinjenje nego obostrana psovka!
5. Nemojte se ljutiti i svađati sa neprijatnim ljudima na ulici, šalteru, u redu. Nasmejte se i uvek budite pristojni i smireni. Možda im je samo loš dan, imaju probleme, rade svoj posao. Ne može niko da bude toliko neprijatan - koliko Vi možete biti pristojni. Nakon par pristojnih odgovora normalni ljudi će uvideti grešku i promeniti ton razgovora, možda se i izviniti ako je sreće. :)
6. Nemojte unapred osuđivati druge pre nego što se potrudite da ih dobro razumete.
7. Nemojte čitati članke sa rijalitima, starletama. Namerno, smanjite im vidljivost i uticajnost. Neka ti ljudi pišu o nečem drugom. Bez obzira što nema tuča, seksa i tračeva, otvorite zauzvrat članke o kulturi. Vidite koja predstava, film ili koncert je aktuelan i možda kupite kartu. Pročitajte knjigu koja je dobila nagradu.
Itd itd.

Ali kako promeniti okruženje?

Iako je sve ovo sitno i na prvi pogled nebitno, upravo te sitne stvari nam trebaju. Ako se par ljudi svakog dana javi obezbeđenju u banci, počeće i on da se njima ljubazno javlja. U nekom trenutku će mu kliknuti i krenuće svima da se ljubazno javlja, jer se čovek lako navikne na bolje. Tako se to širi u nezaustavljivi talas.

Kad smo već sebe promenili, nemojmo tu stati! Utičimo direktno na najbliže, pa i na sve druge gde je to moguće.
1. Terajte sve oko sebe da budu ljubazni, i da praktikuju principe ponašanja koje ste Vi usvojili.
2. Prekorite prijatelja koji se bahato parkirao ili vozi prebrzo.
3. Nemojte se voziti sa pijanim vozačem, ili još bolje, ne dozvolite mu da uopšte vozi ako ste u mogućnosti. Odbijte alkohol ako vozite, bez obzira ako neko navaljuje.
4. Širite priče o kulturnim događajima. Hvalite kvalitetne emisije poput Lekoviti show, 24 minuta ili Studio 3. Pričajte entuzijastično o pozitivnim stvarima.
5. Nemojte primati-davati ''poklončiće'' ukoliko ste u poziciji, i prekorite ljude koji to rade ili tolerišu.
6. Hvalite ljude koji kvalitetno rade. Nagradite ih komplimentom (ili bonusom ako ste šef). Zadovoljni ljudi rade bolje. Timovi sa dobrim odnosima su najproduktivniji. Lep odnos među ljudima uticaće i na ekonomiju cele zemlje.
7. Možda najbitnije: objasnite onima koji ne razumeju o politici i životu uopšte - ideje o transparentnosti, toleranciji, ekonomiji. Nesebično edukujte ljude oko sebe, i stare i mlađe, jer će kasnije to saznanje i oni drugima prenositi. Tako nastaje nezaustavljivi krug u pozitivnom smeru.

Da, spasa možda ima,...

...ali ne baš sutra, ne baš ni za dve godine. Možda za 10-20-30, ali ima. Ja već primećujem da su mlađe generacije opuštenije, sa manje opterećenja i predrasuda. I to je odlično. Ali nemojmo im samo prepustiti da odrastu. Naučimo ih pravim vrednostima.

Sunny September day in Zurich

It was a sunny day, probably one of the last this year above 25 degrees. I left Google at 6:30, went home, put on the swimsuit, washed 2 nectarines, brought a towel and headed to the lake. On the way through the park, a beautiful slow jazz soul music greeted me from a saxophone of an oldish black man. Soon thereafter, I was at the lake, laying in the Sun. All alone, I left at home my laptop, my phone, my watch, anything that would inevitably bring back the notion of the overwhelming human reality. No connection means no peer pressure, no self pressure, and also no time for often senseless wondering around the web.

I was swimming for only a couple minutes, as the water was cold, but that's already enough to bring the big smile on my face. I then stretched my arms and my neck, as my skin was slowly becoming dry on the fairly weak sunshine. I ate both nectarines during the sunset, and later on I was ready to enjoy a beer and a hamburger while sitting at a wooden table, next to the lake. There was a couple sitting with a cute kid next to me, and they spoke half time in Italian and half time in English. In the background I was able to see that some of the swimmers were still in the water.

On the way back to the car, the same Anglo-Italian couple passed by me on their bicycles. I was more looking at the trees in the park. I have never realized that those trees were so big and beautiful, and I've been there many times. Close to exiting the park, there was still the same black man, playing his saxophone and I enjoyed every second of the song. I haven't stopped to listen, but I was walking very slowly, matching the bit with every footstep, or sometimes just sliding my feet over the grass. I poured all my change into his hat and continued to walk slowly in my amazingly weird way, along with the rhythm of the music.

It can happen in the times when I am alone, and I spend time with myself, that I get reminded how much I love this life, and all those small things that I almost forgot they existed.

Serbia has some amazing people

Maybe you haven't noticed them, but they are here, smart, brave, they boldly go where no one really would in their shoes. They represent role models how everyone wants to be.

So let's start with the president Boris Tadic (within people better known as BoTa). He's shiny, always using cool bro'-type of handshake, especially with the political opponents and sportsmen. He has to be very technical, as a Psychology graduate he used to be the Minister of Telecommunications. Way to go bro! Man, I want to be the president baby, then I would never have to skip a match of football, tennis, basketball or water-polo especially when the national team is playing, I'd be an honored guest, sipping champagne, commenting the game for the news. Super job. But it ain't easy though, you gotta be an amazing dude like BoTa to do all the amazing stuff for the country to keep it blossoming like this and still have time for the games.

Then we have another amazing guy, Velimir Ilic, who was a minister of infrastructure, and a president of Serbian Athletic association at the same time. But that's really nothing special, what he really is famous for is the amount of food and drink he can intake, and the amount of impoliteness he can outburst. Truly fascinating.

Dragan Djilas, man, this guy is the mayor of the biggest and almost the only important city in the country, he is fighting for the poor, for jobs, for the green, for health, for schools, for public transport... But that just ain't enough for that omni-capable dude. He is also a president of the basketball association. Don't know if he ever played, but he certainly knows a lot about business and can transfer his knowledge and know-how, because being the mayor of Belgrade is not making him busy enough, so he has of course some time for additional activities.

One of the most important goals of our government is the fight for Kosovo, at least that's what they say. Minister Jeremic is striving to convince other countries not to recognize Kosovo. But he is doing a killer job there, so that he can also help our tennis federation work better. He's been the only candidate so far to become the president of this federation, AFAIK.

Enough? Nooo, we have so many more amazing people, just couldn't write about all of them right now. For instance Oliver Dulic, a surgeon who is the Minister of Environment, Mining and Spatial Planning. Wow! Then if you scroll back in time for last 20 years, I bet there hasn't been a board of directors in Partizan/Red Star, without a member from the political party that's in the government. Mirko Marjanovic used to be a prime minister and also an honored president of Partizan.

And I must say, I don't follow what's going on in politics a lot. If I did, I would have probably known about many more amazing people in Serbia. They represent our biggest treasure, literally.

Disclaimer: If you think I'm biased for/against a political party, that's wrong, I'm only biased towards my shorter-term-memory and limited knowledge.